Zašto Ugovor o energetskoj efikasnoti?

Strane potpisnice Sporazuma o Energetskoj zajednici (Energy Community Treaty (ECT - SEE) sa Zapadnog Balkana su poslednjih godina uradile mnogo na smanjenju svog intenziteta korišćenja energije. Međutim, oblast u kojoj još uvek ima mnogo da se uradi jeste u zgradama javnog sektora, kao što su škole, gradske većnice, bolnice, kao i u javnim uslugama, kao što je ulično osvetljenje.

Situacija - Zgrade javnog i privatnog sektora karakteriše nedovoljno investiranje u konstrukciju zgrada i servisnu opremu (npr. grejanje, osvetljenje, ventilaciju i klimatizaciju). Ovo je uzrok velikih energetskih neefikasnosti.

Šansa - Ove neefikasnosti su razlog za potencijal za značajne uštede energije i uštede novca.

Ograničenje - Razumevanje ovog potencijala zahteva projektovanje, finansiranje i realizaciju investicija u energetsku efikasnost. Međutim, vlasnici javnih zgrada (‘ESCO Klijent’, koji bi mogao da obuhvata centralne ili lokalne vlade ili njihove agencije) su često ograničeni (i) nedostatkom tehničkog znanja koje je potrebno za projektovanje i realizaciju takvih investicija u energetsku efikasnost i sa jakim vezama sa stvarnim performansama i ishodima (uštedama energije); (ii) ograničenim finansijskim sredstvima ili neraspoloživošću sredstava za finansijska ulaganja, što je često slučaj usled postojeće zaduženosti ili gornjih granica za novi javni dug.

Rešenje - Koncept koji rešava ova ograničenja jeste ESCO koncept Rešenje Ugovaranja energetske efikasnosti (Energy Performance Contracting - EnPC). Po ovom pristupu, ESCO kompanije finansiraju i realizuju investicije u energetsku efikasnost sa komercijalno prihvatljivim periodima povraćaja investicije (npr. <10 godina za servisnu opremu zgrade) i otplaćuju se iz nekog udela u budućim uštedama energije. Ugovori o energetskoj efikasnosti mogu da se primenjuju na čitav niz projekata energetske efikasnosti, uključujući i: ulično osvetljenje, javne zgrade (kao što su škole, bolnice, obdaništa, upravne zgrade, voda itd.). Ključna karakteristika ovog Ugovora o energetskoj efikasnosti jeste da uštede garantuje ESCO kompanija – ukoliko se ne realizuju uštede, data ESCO kompanija neće biti plaćena.

Koristi za ESCO Klijente (korisnike):

1. ESCO kompanija sama finansira sve potrebne investicije i preuzima rizik postizanja ugovorno garantovanih ušteda energije, čime oslobađa kapacitet zaduživanja javnog sektora. Ukoliko javna vlast želi da ima određeno tehnološko rešenje za energetsku efikasnost, koje ima proporcionalno veće investicione troškove nego što su uštede (npr. u uličnom osvetljenju, LED sijalice umesto natrijum sijalica pod visokim pritiskom), javna strana potpisnica ugovora može da ih ima tako što će kofinansirati taj projekat;

2. ESCO Klijentu se garantuje da neće potrošiti više jedinica energije od onih koje se nalaze u njegovom originalnom računu za energiju pre te investicije (videti donji dijagram);

3. Ugovor o energetskoj efikasnosti uvodi ekspertizu privatnog sektora za projektovanje projekta koja pomaže da se osigura postizanje maksimalnog nivoa ušteda energije za minimum troškova, a rizik projektovanja, realizacije i finansiranja se prebacuje na ESCO kompanije;

4. Ugovor o energetskoj efikasnosti je komercijalni mehanizam, koji omogućava da se Strukturalni fondovi EU delotvorno koriste za maksimiziranje izvora sredstava i da obezbede preko potrebno kofinansiranje sa finansiranjem iz komercijalnog privatnog sektora. Ovo kombinovanje bespovratnih sredstava i privatnog finansiranja se takođe naziva ‘finansijskim inžinjeringom’ i EU ga podržava i u stvari podstiče (Uredba Saveta EU (EC) br. 1303/2013); i

5. Program sa Ugovorom o energetskoj efikasnosti nudi jasan i merljivi put ka ispunjenju zahteva za ciljeve energetske efikasnosti po relevantnim Direktivama EU o energetskoj efikasnosti (2012/27/EU).

6. . Program sa Ugovorom o energetskoj efikasnosti ima za cilj da poveća angažovanje privatnog sektora u planiranju optimalnih investicija u energetsku efikasnost.

Pozitivna iskustva sa Ugovorima o energetskoj efikasnosti postoje od devedesetih godina prošlog veka u npr. Nemačkoj, Austriji i u novije vreme u Češkoj Republici i Bugarskoj. Godišnje nemačko tržište za ESCO projekte iznosi do 4 milijarde evra. Primer: Projekti sa Ugovorima o energetskoj efikasnosti u 1.500 javnih zgrada u Berlinu imali su za posledicu preko 50 miliona evra investicija u efikasnost koje su finansirale ESCO kompanije.

Dijagram: primer Ugovora o energetskoj efikasnosti (projekti javnog i privatnog sektora su skoro identični, uglavnom variraju investicije, periodi povraćaja investicije i trajanje projekta)